Katarakta

Katarakta

Katarakta predstavlja zamućenje očnog sočiva. Očno sočivo je providna  struktura koja se nalazi iza zenice i koje prelama svetlost i fokusira svetlosne zrake na mrežnjači i time omogućava jasan vid.

Vremenom se providno sočivo zamućuje kao prirodna posledica starenja. Starenjem dolazi do smanjenja procenta vode u sočivu, zamućenja sočiva i smanjenja njegove providnosti. Iz tog razloga svetlosni zraci teže prolaze kroz sočivo i pacijenti polako primećuju da slabije vide. Kako katarakta sve više napreduje tako se i vid sve više pogoršava. U jako uznapredovalim slučajevima, kod kojih je katarakta prisutna više godina, dolazi do potpunog zamućenja sočiva i dolazi do potpunog pada vida.

Praktično sve osobe posle u toku svog života dobiju manje ili više izraženu kataraktu, samo je pitanje koliko ona utiče i smanjuje vid i koliko je potrebno obaviti hiruršku intervenciju.

Pored starenja, katarakte mogu da se jave i kod dece kao urođene, kongenitalne katarakte. Mogu se javiti i u sklopu nekih očnih bolesti kao što su dijabetes, hronične upale oka, visoka miopija i slično. Mogu se javiti i kod dugotrajne primene kortikosteroida. Često mogu biti posledica traume i udarca u oko.

Katarakta se obično dijagnostikuje kad se primeti da pacijenti ni sa najboljom mogućom korekcijom (naočarima) ne mogu da vide kao nekada. Česo pacijenti odu na oftalmološki pregled zbog lošijeg vida, misleći da im je porasla dioptrija, da bi im se na pregledu utvdilo da je problem u nastanku katarakte, a ne dioptriji.

Pacijenti često subjektivno primete da im se pokvario vid na daljinu ali da odjednom mogu da čitaju bez naočara. To je posledica zamućenja sočiva i povećanja njegove prelomne moći. Međutim to je prolazni fenomen i gubi se kako katarakta napreduje. Takođe kod tipa katarakte gde je zamućenje sočiva izraženo tačno na zadnjem polu sočiva, pacijenti primećuju da slabije vide na jakom svetlu, zato što dolazi do suženja zenice i nemogućnosti prolaska svetla kroz periferne nezamućene delove sočiva.

Slika: Sa leve strane prikaz kako vidi osoba bez katarakte, a sa desne strane zamućena slika kako je vidi osoba sa kataraktom

Poslednju deceniju, dve, sve češće se katarakte javljaju i kod mlađih osoba, u pedesetim godinama života. Brzina progresije katarakte zavisi od tipa katarakte i može dovesti do značajnog pada vida u roku od nekoliko meseci ili nekoliko godina.

Jedini način za lečenje katarakte je hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i ugradnja veštačkog sočiva na njegovo mesto. Ne postoje kapi ili drugi lekovi koji mogu da izleče i uklone kataraktu. Do pre dvadesetak godina, dok nije postojalo ultrazvučno uklanjanje katarakte, čekalo se da katarakta potpuno sazri, jer je jedino tad bilo moguće uklanjanje zamućenog sočiva.

Danas, fakoemulzifikacija, ili ultrazvučno uklanjanje katarakti se radi čim pacijent primeti da mu je pao vid i da mu to smeta u svakodnevnim aktivnostima. Kad će katarakta zasmetati pacijentu i kad će se on odlučiti na operaciju je prilično individulana stvar. Ono što treba znati je da nikako ne treba čekati da katarakta potpuno sazri i da pacijentu potpuno padne vid, zato što je u tom slučaju znatno teže odrediti dioptriju sočiva koje se ugrađuje u toku operacije. Takođe su i komplikacije u toku operacije katarakte, iako veoma retke, ipak češće kod uznapredovalih i zrelih katarakti.

U sledećem informativnom filmu, profesor dr Branislav Đurović objašnjava šta je katarakta, kako se ona manifestuje, kako se dijagnostikuje i kako izgledaju ultrazvučne operacije katarakte u očnoj bolnici ,,Profesional dr Suvajac''.

Klikom na ovaj tekst možete saznati više o načinu ultrazvučnog uklanjanja katarakte, šta da očekujete u toku i posle intervencije.