Keratokonus

Keratokonus

Keratokonus je bolest rožnjače koju karakteriše lokalizovano istanjenje i slabljenje dela rožnjače. Na mestu lokalizovanog istanjenja, rožnjača postaje slabija i vremenom dolazi do njenog postepenog ispupčavanja (protruzije) u vidu konusa, čime se narušava njen pravilan oblik i indukuje nastanak iregularanog astigmatizama.

U početku bolest je subklinička, odnosno ne daje simptome, da bi napredovanjem bolesti i izraženijom protruzijom dela rožnjače došlo do pada vidne oštrine. U ranim stadijumima bolesti pacijenti obično primete da im se naglo javila (ili povećala) minus dioptrija i to pre svega minus cilindar (astigmatizam), koju vrlo često, zbog nepravilnosti rožnjače, nije moguće adekvatno korigovati naočarima.  

Slika: Na slici desno je prikazana rožnjača sa uznapredovalim keratokonusom

Uzrok nastanka keratokonusa nije poznat, smatra se da postoji urođena predispozicija za njegov nastanak. Keratokonus se obično javlja u adolescentskom periodu i njegova progresija je tada i najbrža. Posle 30. godine života obično dolazi do stabilizacije i prestanka napredovanja bolesti.

Keratokonus prolazi kroz više stadijuma. Kako bolest napreduje iz jednog u drugi stadijum, odnosno kako rožnjača postaje tanja, više ispupčena i iregularnija, tako i vidna oštrina i kvalitet vida postaju sve slabiji. Kod nekih pacijenata može doći do prestanka napredovanja bolesti u ranim stadijumima, dok pacijent još vidi dobro i dok nisu nastupile izraženije promene na rožnjači; kod nekih do prestanka napredovanja keratokonusa dolazi u srednje uznapredovalim stadijumima, a kod nekih pacijenata i ne dođe do spontane stabilizacije rožnjače.

Zlatni standard za postavljanje dijagnoze keratokonusa i praćenje njegovog napredovanja je kornealna tomografija – snimanje rožnjače i dobijanje podataka o njenoj debljini, elevaciji, zakrivljenosti i kompletnoj morfologiji. Kornealna tomografija omogućava uočavanje promena daleko pre nego što se one klinički ispolje.

 

U ranom stadijumu bolesti moguće je korigovati dioptriju i dobiti dobar vid i nošenjem naočara, međutim,napredovanjem keratokonusa, njima se ne može postići dobra vidna oštrina.

Pacijentima se savetuje da dioptriju koriguju kontaktnim sočivima, i to pre svega RGP (polu tvrdim) sočivima jer ona svojim mehaničkim dejstvom imaju dve uloge. Prva je da pritiskom na rožnjaču regularizuju njenu povšinu i daju mnogo bolji vid nego što bi bio moguć sa naočarima; druga je da istim tim pritiskom mogu usporiti progresiju keratokonusa.

Treba imati u vidu da je lasersko skidanje dioptrije apsolutno kontraindikovano kod pacijenata sa keratokonusom kao i kod osoba kod kojih se samo sumnja na postojanje početnih formi keratokonusa.

Kod pacijenata sa veoma uznapredovalim keratokonusom i iregularnom rožnjačom, nije moguće ni nošenje kontaktnih sočiva. Kod tih pacijenata, je sve do pojave kornealne kros linking procedure, jedina opcija za rehabilitaciju vida bila transplatacija rožnjače.

Kornealni kros linking je procedura koja je uvela revoluciju u lečenje keratokonusa i sprečavanje njegovog daljeg napredovanja. Glavni cilj kornealne kros linking procedure je zaustavljanje progresije keratokonusa. Više informacija o kros linking proceduri možete dobiti na sledećoj strani: Kornealna kros linking procedura